О књизи “Игре пролећа и сене” за часопис Култ пише Јела Марићевић.
Ове приче на неки начин враћају част књижевности. Буде у нама заборављене “годове душе” и показују како је у ваздуху који удишемо увек неки “Градинар 41”, “Псалам 44” или ружа из “Песме над песмама”.
Цео приказ можете прочитати овде.